- Litijev fluorid (LiF) bijel je kristal slabo topljiv u vodi. Lako propušta ultraljubičasto i infracrveno zračenje. Upotrebljava se za poboljšanje svojstava elektrolita u proizvodnji aluminija elektrolizom glinice te u optici.
- Litijev hidrid (LiH) također je bijel kristal koji je u rastaljenom stanju vodič električne struje. Lako reagira s vodom uz dobivanje velike količine vodika i lako izgara u kisiku. Upotrebljava se za punjenje gumenih čamaca, antenskih i signalnih balona vodikom, kao čvrsto raketno gorivo, kao katalizator u procesima selektivne kondenzacije i redukcije, za zaštitu od zračenja, itd. Posebno je važan hidrid u kojem je vodik zamijenjen deuterijem (6LiD), a koristi se kao fuzijsko (termonuklearno) gorivo H-bombe.
- Litijev hidroksid (LiOH) u vodi se slabije otapa od hidroksida ostalih alkalijskih metala, ali daje jaku lužinu. Pri temperaturi 500°C počinje se raspadati na oksid (Li2O) i vodu (H2O). Reagira sa staklom pa se čuva u plastičnim posudama. Upotrebljava se kao elektrolit u alkalijskim akumulatorima (baterijama) i za dobivanje maziva.
- Litijev karbonat (Li2CO3) bezbojan je kristal slabo topljiv u vodi. Zagrijan na 610°C počinje se raspadati bez taljenja. Upotrebljava se za proizvodnju ostalih litijevih spojeva kao što su hidroksid (LiOH), litijevi halogenidi te organski spojevi (od kojih se neki koriste za dobivanje lijekova) te u proizvodnji stakla i keramike.
- Litijev klorid (LiCl) bezbojan je, jako higroskopan kristal koji se otapa u organskim otapalima (etanolu, matanolu, kloroformu i piridinu). Najviše se upotrebljava za proizvodnju litija te kao apsorbens za dobivanje pomoćnih sredstava za lemljenje i zavarivanje.
- Litijev oksid (Li2O) nastaje izgaranjem litija sa zrakom, s vodom plako reagira dajući hidroksid (LiOH), a zagrijan s vodikom daje hidrid (LiH).
